Prica u drzavi bila je ovakva> nakon dolaska komunizma, svakakvi ljudi proglasavani su cetnicima i ustasama. I oni koji jesu bili, i oni koji nisu. Da ne pricam o tome da je termin monarhise i cetnika izjednacen, te da su ljudi poput covjeka kome je kralj kad je odlazio ostavio u cuvanje bilijarski sto proglaseni za izdajnike i strijeljani. Ako je neko blizak vlasti imao pik na nekoga, recimo komsiju, samo prijavi da je, cetnik (ili ustasa) i taj neko bude strijeljan (a imovina mu bude oduzeta i cesto dodijeljena najblizem partijskom funkcioneru, to jest onome ko ga je prijavio). Toga je bilo i kod nas i kod vas, i u Bosni i u Srbiji i u Makedoniji. Losi ljudi su cesto bili dobri komunisti. U srbiji se pokrenulo to pitanje, nekoliko ljudi koji su bili istaknuti borci u Oslobodilackoj Borbi (konkretno u Trinaestojulskom ustanku) neko je davno prijavio da su cetnici. Pet-sest njih je i dalje zivo, i trazilo je da im se odobri borachka penzija. Kad je to doslo na skupstinsko zasijedanje, sve se pretvorilo u lakrdiju, gdje su ljudi trazili da se svima koji su se borili u ratu, na kojoj god strani, odobre borachke penzije. To je prica. Ne da ne opravdavam to, nego sam imao namjeru da to izvrgnem ruglu. Ovaj rad je ocigledno imao ironiju koja je previse duboka, s obzirom da su ga mnogi ljudi shvatili onako kako si ga ti shvatio. Ja se i tebi i takvima izvinjavam, s obzirom da su mi ciljevi bili potpuno drugaciji. |
