Oba resenja su zanimljiva, medjutim pristup temi je razlicit.
Prvo resenje je vise u modernistickom maniru tj. jednostavnije - po onoj paroli "manje je bolje".
"Nagradjeni" je primenio dve glavne boje svetlo/tamno plavu, i belu.
Ova kombinacija je ujedno i dovoljno simbolicna (simbolizuje nebo i more,
podrzava boje loga Gradske knjiznice Zadra) i prakticno je postavljena
(tamna boja dole zbog prljanja, svetla gore daje dovoljan prostor i kontrast za postavljanje oznake grada i drugih simbola kao i potencijalne reklame)
Zbog jednostavnosti u izgledu autobus moze putovati po Zadru ali takodje i stati pored svakog modernog hotela a opet ce kvalitetno prenositi poruku a simbol knjige je znacajnije zastupljen nego u tvom slucaju.
Dakle radi se o formi koja prati funkciju, tj funkcionalnom dizajnu, a takvi obicno dugo traju, manje ih gazi vreme i lakse se 'vare' od strane vece populacije.
Sto se tice tvog resenja, ono takodje ima simboliku grada Zadra, primorija, turizma, knjiga i znanja koje se njihovim citanjem stice, medjutim, estetika je prenaglasena (previse plasticna) i dominira mnogo elemenata sto otezava prepoznavanje prave funkcije ovog autobusa. Npr. u Zadru ima i starih ljudi, i slabovidih. Stariji ljudi verovatno provode vise vremena uz knjigu nego npr. tinejdzeri pa ce se mozda neki penzioneri zapitati sta taj kolaz ustvari predstavlja, nekome ce izgledatikao reklama za nesto sasvim drugo i sl. a i potrebno je vise vremena da se ukopca o cemu je rec. To moze privuci odredjenu paznju tj poziv na razmisljanje, medjutim glavna tema mora biti znacajnije zastupljena. Prisutno je i puno boja a u dizajnu se preporucuju dve do tri, mada covek moze razaznati 7 u jednom pogledu.Takodje, ova estetska kompleksnost utice i na okruzenje, a tehnoloska jednostavnost za stampanje folije nije izgovor da "se to treba iskoristiti" kicenjem bez potrebe.
U zavisnosti od potreba u dizajnu uglavnom se ocenjuju sledeci elementi:
- funkcionalnost
- ekonomicnost
- esteticnost (kao deo funkcije)
- pripadnost sistemu
- mogucnost realizacije
i sl. kombinacije.
Takodje moze posluziti i teorija o uspesnosti dizajna po Abrahamu Maslou, koja se oslanja na teoriju potreba coveka i cine jesledeci elementi:
- da li obavlja osnovne funkcije za koje je namenjen
- da li kvalitetno obavljanja te funkcije
- da li se jednostavno koristi
- da li poseduje neke inovacije
- da li su te inovacije od izuzetnog znacaja.
Elementi moraju biti zadovoljavani redom, bez preskakanja jer i potrebe coveka (potreba za opstankom, fizioloske potrebe, potrebe za samopotvrdjivanjem, postovanjem itd) postaju moguce kad se zadovolje one prethodne.
Dizajn koji zadovoljava samo prvu stavku je dizajn male vrednosti, ako zadovolji i drugu je dizajn niske vrednosti, ukoliko zadovolji i trecu i prethodne stavke smatra se dobrim dizajnom osrednje vrednosti a ako zadovolji sve i jednu od poslednje dve smatra se resenjem visokevrednosti.
Ipak, bez obzira na sve navedeno ne postoji univerzalno dobar dizajn vec "dizajn za nesto", npr. luksuzne limuzine za vencanja ce se razlikovati od porodicnog automobila, enterijer opstine ili poste od hotela itd. tj. sve prema funkciji tj. nameni itd.
Niti jedan rad ovog korisnika nije ocijenjen barem 3 puta.
